INTELEKTUALNA SVOJINA

Intelektualna svojina je intelektualna, duhovna tvorevina na kojoj određeno lice stiče pravo svojine. Naime, reč „svojina“ u ovoj složenici ukazuje na to da se radi o takvim dobrima koja predstavljaju imovinu fizičkog ili pravnog lica. Imovina se sastoji od stvari i prava. Intelektualna svojina nije stvar, ne zauzima fizički prostor. To je pravo na kojem se ustanovljava svojina. Određeno lice ima najvišu vlast nad intelektualnom svojinom, te prava i ovlašćenja koja iz ovaklve vlasti (svojine) proističu. Pravo intelektualne svojine je skup pravnih normi kojima se uređuju prava nosilaca intelektualne svojine.

Kritičari koncepta intelektualne svojine se ne slažu sa “prisvajanjem ideja”, „monopola na ideji“, te smatraju da je poželjno da su ideje s obzirom na njihov nematerijalni karakter predodređene da budu slobodno javno dobro. Ipak, moram izneti stav da u takvom slučaju autori, tvorci, stvaraoci ne bi imali ekonomski interes za stvaranje i rad, te da bi ovakvim konceptom urušili stvaralaštvo i osujetili napredak društva.

Tesla je jednom prilikom izjavio da je jedan od najvećih problema sa kojima se svet suočava pronalaženje puta i načina da se zaštiti intelektualna svojina, te da bi zaštita intelektualne svojine trebalo da dođe do propisa koji bi bili bar toliko precizni, koliko je to slučaj kod vlasništva nad opipljivim stvarima. Ovaj stav i dan danas ima svoje utemeljenje. Zaštitan intelektualne svojine ni danas nije na zadovoljavajućem nivou, kao ni svest ljudi o intelektualnoj svojini i obaveznosti poštovanja nosilaca prava intelektualne svojine.

Pravo intelektualne svojine se deli na dve velike grupe:

1. Autorska i srodna prava;
2. Pravo industrijske svojine.

-Autorska prava su prava koja stiče lice na osnovu stvaranja autorskog dela. Zakon o autorskim i srodnim pravima daje definiciju autorskog dela u članu 2: “Autosko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.”[1] Ovaj zakon taksativno nabraja autorska dela: pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.); govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.); dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora; muzička dela, sa rečima ili bez reči; filmska dela (kinematografska i televizijska dela); dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.); dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja; kartografska dela (geografske i topografske karte); planovi, skice, makete i fotografije; pozorišna režija.

Zanimljiva informacija iz Strategije za razvoj intelektualne svojine za period od 2016. Do 2020. godine: „Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju bruto društvenog proizvoda Republike Srbije je 4.61%.“

Srodna prava su prava koja su slična autorskim, i zasnivaju se na istom sistemu, ali koja imaju neki svoj specifičan oblik. To su prava interpretatora, prava proizvođača fonograma, prava filmskih producenata na njihovim videogramima, prava proizvođača emisije, prava proizvođača baza podataka i dr.

-Pravo industrijske svojine je deo privrednog prava, vezano je za poslovanje pravnih lica. U ovoj oblasti postoji mnoštvo zakona, kao što su Zakon o patentu, Zakon o žigu i dr. Po definiciji datoj u Pariskoj konvenciji za zaštitu industrijske svojine iz 1883. godine industrijska svojina za predmet zaštite ima patente, modele za iskorišćavanje, industrijske uzorke ili modele, fabričke ili trgovačke žigove, uslužne žigove, trgovačko ime i oznake ili imena porekla kao i suzbijanje nelojalne konkurencije.[2]

Autorska i srodna prava i prava industrijske svojine garantuju više različitih prava svojim nosiocima. Tako su ova prava svrstana su u dve grupe:

1. Moralna ili lična prava;
2. Imovinska ili ekonomska prava.

Moralna prava se odnose na zaštitu ličnosti, ugleda, imena, dok imovinska kao predmet zaštite imaju imovinske aspekte intelektualne svojine.

Ideja nije zaštićena pravom intelektualne svojine. Te, zaštita ideje predstavlja samo logičko-taktički plan istupanja u vezi sa idejom, posebno aktivnostima usmerenim na prezentovanje ideje.

Zaštita intelektualne svojine je jedan od najbitnijih faktora razvoja svakog modernog društva. Društvo koje podstiče stvaralaštvo, kreativnost, autorstvo, naučni doprinos, i koje svoj razvoj zasniva na inovativnosti ima velik potencijal za napredak na ekonomskom, kulturnom i socijalnom planu.

Upoznajte i poštujte tuđu intelektualnu svojinu. Budite svesni svojih prava i čuvajte svoju intelektualnu svojinu. Intelektualni, kreativni rad će se u budućnosti sve više ceniti.

Napomena: Ovaj tekst je analiza zakona u oblasti intelektualne svojine, u Republici Srbiji. Ova analiza ne predstavlja pravni savet niti može zameniti potrebu da se angažuje advokat ili pravni savetnik u svakom pojedinačnom slučaju. Svaki slučaj je jedinstven.

Autor teksta: Denis Tul

---

[1] Zakon o autorskim i srodnim pravima, „Službeni glasnik RS“ br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016, čl. 2

[2] Pogledati Uredbu o ratifikaciji Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine, čl. 1 st. 2.