AUTORSKO PRAVO

Šta sve obuhvataju autorska prava? Koja ovlašćenja nam ta prava daju kao autorima? Šta bi trebalo da uradimo kako bismo zaštitili svoja prava?

Autorska i srodna prava su jedna od 2 uže oblasti prava intelektualne svojine. Zakon o autorskim i srodnim pravima daje definiciju autorskog dela u članu 2: “Autosko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.”[1]

Predmet zaštite autorskog prava je autorsko delo. Autorsko delo je starije od autorskog prava. U momentu nastanka dela, nastaje pravo na istom. Status autora prati činjenicu nastanka dela. AUTORSKO DELO je ORIGINALNO delo ČOVEKA koje nastaje kao rezultat KREATIVNOSTI čoveka, koje je izraženo u određenoj FORMI.

Iz navedene definicije autorskog dela proističu četiri osnovna obeležja autorskog dela:

-Radi se o delu čoveka;

-Njega karakteriše intelektualni, kreativni sadržaj;

-Ono mora biti izraženo u određenoj formi;

-Autorsko delo mora biti originalno.[2]

Zakon taksativno nabraja autorska dela u članu 2, ovo su neka od njih:

-Pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi i dr.);

-Računarski program;

-Govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);

-Dramska, dramsko-muzička, koreografska;

-Muzička dela;

-Filmska dela;

-Dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);

-Dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;

-Fotografije;

-Pozorišna režija i dr.

Autorsko delo može biti izvorno ili izvedeno (odnosno delo prerade), kao i zbirka. Autorsko delo može biti jednostavno i složeno (ako se sastoji iz više jednostavnih dela). Autorsko delo može biti neobjavljeno, objavljeno ili izdato, u odnosu na fazu u kojoj se nalazi. U odnosu na to obuhvata različita prava autora na istom, kao i različit poslovni položaj u odnosu na svoje delo.

Svim autorima, bilo koje od navedenih vrsta autorskih dela se garantuju moralna (lična) i ekonomska prava. Moralna prava se ne mogu preneti ugovorom, te će autor imati pravo na priznanje autorstva, pravo na naznačenje imena na svakoj kopiji dela, pravo na objavljivanje svog dela, pravo zaštite integriteta i dr. Ekonomska prava su prenosiva, te parvo na ekonomsko iskorišćavanje (umnožavanje i stavljanje u promet, korišćenje dela u bestelesnom obliku) može biti ugovorom preneto na određeno fizičko ili pravno lice, u celosti ili u delu.

Obzirom na prenosivost ekonomskih prava, potrebno je razlikovati autora i nosioca autorskog prava. Autor je izvorni nosilac autorskog prava, ali on prenosom prava, iako ostaje autor jer zadržava moralna (neprenosiva) prava, prestaje biti nosilac prava.

Autorska prava deluju prema svima i većina ovlašćenja je isključiva, što podrazumeva da autor ima pravo da na osnovu svog autorstva od svih ostalih zahteva da se suzdrže od određenih radnji kojae bi se smatrale kršenjem autorskih prava.

U srodna prava spadaju: prava interpretatora, prava proizvođača fonograma, prava filmskih producenata na njihovim videogramima, prava proizvođača emisije, prava proizvođača baza podataka i dr.

Autori, a i nosioci autorskog i srodnih prava moraju biti svesni svojih prava i položaja. Oni bi morali voditi računa o svim ugovorima koje potpisuju, obzirom da smo rekli da su ekonomska prava podobna prenosu putem ugovora. Preporuka je da imate pravnika, stručnjaka u oblasti intelektualne svojine ukoliko potpisujete ugovore koji se tiču vaše intelektualne tvorevine, vašeg dela. Vaše autorstvo, ukoliko je isplativo, često je i vaš biznis, te budite svesni toga i ponašajte se u skladu sa time. Ukoliko biste pravnika konsultovali da imate firmu, konsultujte ga i u vezi sa svojim autorskim delima i zaštitom istih. Sudska zaštita mnogo više košta i nekada kasno dođe, te bi oni koji poslušaju ovaj savet mogli izbeći dosta neprijatnosti i troškova.

Napomena: Ovaj tekst nije zamena za angažovanje advokata ili pravnog konsultanta, već samo kratak pregled i analiza položaja autora u skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

Autor teksta: Denis Tul

---

[1] Zakon o autorskim i srodnim pravima, „Službeni glasnik RS“ br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016, čl. 2

[2] Denis Tul, Prava stranaca na intelektualnu svojinu, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2017. godina, strana 10