Video nadzor na radnom mestu: šta je dozvoljeno po ZZPL i šta menja novi zakon (Srbija, BiH, Crna Gora)

Kratak odgovor Da, poslodavac u Srbiji sme da uvede video nadzor, ali samo ako za to ima opravdan razlog, ako je nadzor srazmeran i ako su zaposleni i druga lica unapred obavešteni. Saglasnost zaposlenih nije potrebna niti je dobar osnov. Kamere ne smeju da pokrivaju svlačionice, toalete i prostorije za odmor, snimanje zvuka je po pravilu nedozvoljeno, a snimci se čuvaju samo onoliko koliko je zaista potrebno.

Kamere su danas u gotovo svakoj firmi: na ulazu, u magacinu, na parkingu, u maloprodaji, u teretani. Većina poslodavaca ih postavi zbog zaštite imovine, a tek kasnije se zapita da li je sve urađeno po zakonu. Problem je što Srbija do sada nije imala posebna pravila o video nadzoru, pa su odgovori rasuti po više propisa i mišljenja Poverenika.

U ovom tekstu odgovaram na pitanja koja poslodavci najčešće postavljaju, objašnjavam šta donosi nacrt novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i kako je to uređeno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Na kraju se nalazi kontrolna lista od 10 koraka.

Ukratko: 7 pravila za video nadzor u firmi

1. Morate imati jasnu svrhu (npr. zaštita imovine i bezbednost lica) i zapisati je.
2. Pravni osnov je po pravilu legitimni interes poslodavca, a ne saglasnost zaposlenih.
3. Nadzor mora biti srazmeran: samo onoliko kamera i samo tamo gde je neophodno i pod uglom koji je opravdan.
4. Zabranjene zone: svlačionice, toaleti, prostorije za odmor i ishranu.
5. Bez snimanja zvuka, osim u izuzetnim i zakonom opravdanim slučajevima.
6. Vidljivo obaveštenje (nalepnica) pre ulaska u snimani prostor, plus potpuno obaveštenje za zaposlene.
7. Kratak rok čuvanja, ograničen pristup snimcima i evidencija ko ih je gledao.

Da li poslodavac sme da postavi video nadzor?

Sme, ali video nadzor je obrada podataka o ličnosti: lik osobe na snimku je podatak o ličnosti. Zato se primenjuju sva pravila Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL, „Sl. glasnik RS“, br. 87/2018), pre svega načela zakonitosti, ograničenja svrhe, minimizacije podataka i ograničenja čuvanja (član 5).

U praksi to znači da poslodavac mora da odgovori na tri pitanja pre nego što postavi kamere:

• Zašto snimam? Zaštita imovine od krađe, bezbednost zaposlenih i posetilaca, zaštita od požara i slično. „Da vidim ko koliko radi“ nije dovoljna svrha.
• Postoji li blaži način? Ako se isti cilj može postići alarmom, kontrolom pristupa ili boljim osvetljenjem, kamera možda nije neophodna.
• Da li je snimanje srazmerno? Kamera usmerena na ulaz u magacin je opravdana; kamera usmerena na radni sto pojedinog zaposlenog celog dana po pravilu nije.

Poverenik je u svojoj praksi zauzeo stav da je kontrola prisustva i rada zaposlenih putem kamera dozvoljena samo izuzetno, jer poslodavcu za to stoje na raspolaganju i drugi mehanizmi.

Koji propisi se primenjuju u Srbiji?

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – osnovna pravila obrade, prava lica, procena uticaja, kazne.
• Zakon o privatnom obezbeđenju i Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava – tehnička pravila za sisteme video nadzora i ko sme da ih ugrađuje.
• Zakon o radu – ne uređuje video nadzor izričito, ali član 91 ZZPL upućuje na propise o radu i kolektivne ugovore, uz primenu ZZPL.
• Krivični zakonik – neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (član 143) i neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg snimka (član 145).
• Ustav Republike Srbije – u najširem smislu ovde je propisano ljudsko pravo, pravo na privatnost (pravo na zaštitu podataka o ličnosti – član 42).

Da li je potrebna saglasnost zaposlenih?

Ne, i to je jedna od najčešćih zabluda. Saglasnost u radnom odnosu je problematična jer zaposleni nije u ravnopravnom položaju sa poslodavcem, pa se teško može smatrati da je saglasnost data slobodno. Osim toga, saglasnost može da se povuče u svakom trenutku, a tada bi poslodavac morao da isključi kamere.

Ispravan osnov je najčešće legitimni interes poslodavca (član 12. stav 1. tačka 6) ZZPL). Da bi se na njega pozvao, poslodavac treba da sprovede i pismeno dokumentuje test legitimnog interesa: koji je interes, zašto je video nadzor neophodan i zašto taj interes preteže nad pravom zaposlenih na privatnost.

Gde kamere ne smeju da budu?

Postoje prostori u kojima je očekivanje privatnosti toliko visoko da nikakav interes poslodavca ne može da opravda snimanje:

• Svlačionice i garderobe
• Toaleti i kupatila
• Prostorije za odmor, ishranu i pušenje
• Prostorije sindikata
• Lekarske i ambulantne prostorije u firmi

Oprez je potreban i kod kamera koje snimaju ekran računara, kancelariju jednog zaposlenog ili ulaz u toalet tako da se vidi ko i koliko puta odlazi.

Da li kamere smeju da snimaju i zvuk?

Ne. Snimanje zvuka predstavlja mnogo dublje zadiranje u privatnost od snimanja slike, jer beleži sadržaj razgovora. Neovlašćeno snimanje razgovora može biti i krivično delo (član 143. Krivičnog zakonika). Mnoge savremene kamere imaju ugrađen mikrofon koji je fabrički uključen, pa preporučujem da se on isključi pri ugradnji i da se to zapiše u zapisnik.

Šta je sa skrivenim kamerama?

Skriveni nadzor zaposlenih je dozvoljen samo izuzetno. Evropski sud za ljudska prava je u predmetu López Ribalda i drugi protiv Španije (2019, Veliko veće) prihvatio skrivene kamere u supermarketu, ali samo zato što je postojala ozbiljna i opravdana sumnja u krađe, nadzor je bio kratak i ograničen na određeni prostor. To nije opšta dozvola, svaki slučaj zahteva posebnu procenu i dokumentaciju.

Koliko dugo se čuva snimak video nadzora?

ZZPL ne propisuje fiksni rok, već načelo: podaci se čuvaju samo onoliko koliko je potrebno za svrhu. Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB) u Smernicama 3/2019 o obradi podataka putem video uređaja navodi da je u većini slučajeva dovoljno nekoliko dana, i da što je rok duži (naročito preko 72 sata), to poslodavac mora jače da obrazloži zašto mu je potreban.

Preporuka: odredite rok u internom aktu (npr. 7, 15 ili 30 dana, zavisno od delatnosti), podesite automatsko brisanje i čuvajte duže samo konkretan snimak koji je potreban kao dokaz (npr. krađa, povreda na radu).

Obaveštenje i nalepnica: šta mora da piše?

Lica moraju biti obaveštena pre nego što uđu u prostor koji se snima. Praksa (i Smernice EDPB-a) predviđa obaveštavanje u dva nivoa:

• Prvi nivo – nalepnica na vidljivom mestu pre ulaska u snimani prostor.
• Drugi nivo – potpuno obaveštenje sa svim podacima iz člana 23. ZZPL, dostupno na licu mesta, na sajtu i u internom aktu za zaposlene.

Primer teksta nalepnice OVAJ PROSTOR JE POD VIDEO NADZOROM Rukovalac: [naziv firme, adresa, kontakt] Svrha: zaštita imovine i bezbednost lica Pravni osnov: legitimni interes rukovaoca Rok čuvanja snimaka: [broj] dana Lice za zaštitu podataka: [ime/e-mail] Više informacija i vaša prava: [link ili QR kod ka obaveštenju]

Samo sličica kamere bez ikakvog teksta nije dovoljna.

Da li je potrebna procena uticaja (DPIA)?

Član 54. ZZPL zahteva procenu uticaja na zaštitu podataka kada je verovatno da će obrada proizvesti visok rizik, a posebno kod sistematskog nadzora nad javno dostupnim površinama u velikoj meri. U praksi procenu treba sprovesti kod većih sistema (više lokacija, veliki broj kamera), kod nadzora javnih površina, kod kamera sa analitikom ili prepoznavanjem lica i kod svakog nadzora zaposlenih koji nije samo zaštita imovine.

Ko sme da gleda snimke i kome se mogu dati?

• Obično će se kao obrađivač javiti kompanija koja postavlja kamere i vrši nadzor po našem nalogu.
• Pristup snimcima treba ograničiti na mali broj ovlašćenih lica, imenovanih odlukom.
• Svaki pregled i izuzimanje snimka treba evidentirati (ko, kada, zašto).
• Policiji, tužilaštvu ili sudu snimak se dostavlja na osnovu pisanog zahteva nadležnog organa.
• Osiguravajućem društvu ili drugoj firmi – samo ako postoji pravni osnov i samo deo snimka koji je potreban.
• Lice koje je snimljeno ima pravo pristupa svom snimku (član 26. ZZPL), uz zaštitu drugih lica na snimku (npr. zamagljivanje).
• Objavljivanje snimka na društvenim mrežama („pogledajte ko nas je pokrao“) gotovo uvek je nezakonito.

Kamere sa prepoznavanjem lica i AI analitikom

Kamere koje prepoznaju lica obrađuju biometrijske podatke, koji spadaju u posebne vrste podataka o ličnosti (član 17. ZZPL) i mogu se obrađivati samo izuzetno. O tome sam detaljnije pisao u tekstu „Biometrijske kamere i podaci o ličnosti“. Za ovakvu obradu potrebno je prethodno pripremiti Procenu uticaja po podatke o ličnosti (DPIA).

Za firme koje posluju sa EU važno je i da evropski AI Act od februara 2025. zabranjuje AI sisteme za prepoznavanje emocija na radnom mestu (osim iz medicinskih ili bezbednosnih razloga). Kamere sa „analitikom raspoloženja“ ili „produktivnosti“ zaposlenih zato su rizične i sa stanovišta zaštite podataka i sa stanovišta AI regulative.

Video nadzor u stambenoj zgradi i na privatnoj kući

Kada je reč o zgradama, o uvođenju video nadzora zajedničkih delova odlučuje stambena zajednica, u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada. Kamere ne smeju da snimaju ulaze u stanove niti unutrašnjost tuđih stanova.

Za privatnu kuću važi važno pravilo koje je postavio Sud pravde EU u predmetu Ryneš (C-212/13): kada kamera pokriva i javni prostor (ulicu, trotoar) ili tuđe dvorište, to više nije čisto lična obrada i na nju se primenjuju pravila o zaštiti podataka. Rešenje je da se kamera usmeri samo na sopstveni posed ili da se delovi kadra maskiraju.

Kazne za nepravilan video nadzor

Prema članu 95. ZZPL, za prekršaje se pravno lice kao rukovalac može kazniti novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnik od 20.000 do 500.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu od 5.000 do 150.000 dinara. Pored kazne, Poverenik može naložiti uklanjanje kamera i brisanje snimaka, a snimljena lica mogu tražiti naknadu štete.

Šta menja nacrt novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?

Ministarstvo pravde je kao jedan od razloga za novi zakon navelo da u Srbiji ne postoje propisi koji na sistemski način uređuju upotrebu sredstava za video i audio nadzor. Nacrt zato prvi put uvodi pojam „video nadzora“ (član 4. tačka 20) i predviđa posebna pravila za obradu putem video uređaja, uz uređivanje biometrije i upotrebe veštačke inteligencije.

Preporuka za poslodavce: ne čekajte usvajanje zakona. Ako danas uskladite video nadzor sa ZZPL i Smernicama EDPB-a, prelazak na nova pravila biće uglavnom formalnost.

Bosna i Hercegovina

U BiH se od oktobra 2025. primenjuje novi Zakon o zaštiti ličnih podataka („Službeni glasnik BiH“, br. 12/25), usklađen sa GDPR-om. Za razliku od Srbije, zakon sadrži posebnu odredbu o video nadzoru (član 57), na osnovu koje rukovaoci donose odluke o uspostavljanju i korišćenju sistema video nadzora.

Crna Gora

Vlada Crne Gore objavila je u avgustu 2026. Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kojim se pravila usklađuju sa GDPR-om.

Kontrolna lista: 10 koraka do usklađenog video nadzora

1. Zapišite svrhu video nadzora i sprovedite test legitimnog interesa.
2. Napravite plan kamera: gde su, šta tačno snimaju, ko ih je ugradio.
3. Uklonite ili preusmerite kamere iz zabranjenih zona; isključite mikrofone.
4. Procenite da li je potrebna procena uticaja (DPIA) i, ako jeste, sprovedite je.
5. Donesite internu odluku ili pravilnik o video nadzoru.
6. Postavite nalepnice i objavite potpuno obaveštenje (na licu mesta i na sajtu).
7. Obavestite zaposlene pisanim putem i uskladite ugovore o radu ili pravilnik o radu.
8. Odredite rok čuvanja i podesite automatsko brisanje.
9. Ograničite pristup snimcima i vodite evidenciju pregleda i izuzimanja.
10. Upišite video nadzor u evidenciju radnji obrade (član 47. ZZPL) i zaključite ugovor sa firmom koja održava sistem ako ima pristup snimcima.

Česta pitanja sa kojima smo se sretali u praksi

Da li moram da tražim dozvolu od Poverenika za postavljanje kamera?

Ne. Dozvola nije potrebna, ali morate ispuniti sve obaveze iz ZZPL. Prethodno mišljenje Poverenika traži se samo ako procena uticaja pokaže visok rizik koji ne možete da umanjite.

Da li sme kamera da snima ulicu ispred radnje?

Samo u meri u kojoj je neophodno za zaštitu ulaza i izloga. Kamera ne bi trebalo da snima širi javni prostor, susedne objekte ili prolaznike više nego što je nužno.

Mogu li da otpustim radnika na osnovu snimka?

Snimak se može koristiti kao dokaz ako je nadzor bio zakonit i ako su zaposleni bili obavešteni. Snimak iz nezakonitog nadzora može biti osporen, a poslodavac izložen prekršajnoj odgovornosti.

Da li važe ista pravila za teretane, prodavnice i ugostiteljske objekte?

Da, s tim što tu kamere snimaju i klijente, pa obaveštenje mora biti jasno vidljivo na ulazu, a zabrana snimanja svlačionica i toaleta je apsolutna.

Šta ako kamere ugrađuje i održava spoljna firma?

Ta firma je najčešće obrađivač, pa sa njom morate imati ugovor o obradi podataka (član 45. ZZPL) koji uređuje pristup snimcima i bezbednost sistema.

Sme li poslodavac da prati zaposlene kamerama na mobilnom telefonu?

Daljinski pristup je dozvoljen ovlašćenim licima, ali mora biti zaštićen (lozinke, dvofaktorska autentifikacija) i evidentiran. Deljenje snimaka putem Vibera ili WhatsApp grupa nije bezbedno.

Treba vam provera video nadzora? LawIT pruža uslugu provere usklađenosti video nadzora: pregled postojećih kamera, test legitimnog interesa, odluka o video nadzoru, tekst nalepnica i obaveštenja, procena uticaja i obuka za lica koja imaju pristup snimcima. Radimo za firme u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, na srpskom i engleskom jeziku. Kontakt: +381 60 337 8773  |  denistul.lawit@gmail.com  |  lawit.rs/contact

Autor: Denis Tul

NAPOMENA: Ovaj tekst nije zamena za savet pravnog stručnjaka ili advokata u slučaju spora.