Šta je poslovno ime, a šta žig? Kako stvoriti brend? Da li možemo koristiti imena poznatih ličnosti u nazivu privatne firme?
Poslovno ime je jedan od osnovnih elemenata privrednog subjekta. Na osnovu poslovnog imena pravi se razlika između različitih privrednih subjekata. Poslovno ime privrednih subjekata se najčešće sastoji iz tri dela: oznaka pravne forme, sedišta i naziva. Oznaka pravne forme ima za cilj da napravi razliku između privrednih subjekata (privrednih društava (doo, ad, od, kd), preduzetnika, udruženja građana, zadruga i dr.).
Poslovno ime privrednih društava se sastoji iz tri dela: naziv, oznaka pravne forme i sedište. Naziv je onaj individualni deo poslovnog imena po kojem se određeno privredno društvo izdvaja od ostalih privrednih društava. Poslovno ime je uređeno Zakonom o privrednim društvima čl. 22. Skraćeno poslovno ime se često koristi i obavezno sadrži naziv i pravnu formu i takođe se registruje u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR-u.
Žig je pravo industrijske svojine, i on se odnosi na jedinstven znak kojim nosilac žiga obeležava svoje proizvode i usluge u cilju razlikovanja od istih i sličnih proizvoda i usluga. Žig se može sastojati od slova (različitih fontova, izgleda), reči (najčešće gore pomenuti naziv privrednog subjekta), kombinacije reči, slika, crteža, u različitim bojama, trodimenzionalnih znakova, pa čak i zvukova, ili kombinacijom. Obzirom na sve mogućnosti grafičkih rešenja u moderno doba razvio se i novi posao, dizajniranje logoa. Žig može biti nacionalan (inicialna registracija u RS) ili međunarodni žig. Žig je uređen Zakonom o žigovima i žig prestaje ukoliko nosilac žiga ne plati godišnju taksu, ukoliko se odrekne žiga, prestankom ili smrću i nekorišćenjem žiga u roku od 5 godina, a u posebnim slučajevima ako bude poništen.
Žig nastaje kao rezultat strogo formalnog, upravnog postupka, uređenog Zakonom o žigovima, sprovedenog pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine, kao specijalizovanim organom. Kao rezultat ovog postupka donosi se rešenje, koje ako je pozitivno ima konstitutivni karakter, te se vrši upis žiga u bazu žigova. Svako pravno i fizičko lice može da zaštititi svoj žig pri Zavodu za intelektualnu svojinu. Dakle, ovaj vid zaštite se uspostavlja na dobrovoljnoj bazi, za razliku od zaštite koja se pruža poslovnom imenu privrednog društava, koje se štiti Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o zaštiti konkurencije, a koja zaštita se stavlja na raspolaganje licu samim momentom registracije privrednog društva. Problem kod prijave žiga za pojedinca može biti visina taksi, dok ona za privredna društva obično nije problematična.
Prepoznatljivost privrednog subjekta potiče od njegovog imena, ugleda i imidža koji želi da plasira. Početna faza je iznalaženje grafičkog rešenja ili dizajniranje logoa. Logo najčešće sadrži deo poslovnog imena, naziv, ali ne mora biti tako, i poenta je da je tako osmišljen da ostavi utisak na potencijalne potrošače. Ovakav logo, koji privredni subjekt namerava da koristi i obeležava svoje proizvode i usluge, može zaštititi kao žig. To je početak brendiranja, stvaranja brenda, odnosno građenja imidža.
Ukoliko nameravate koristiti ime određene poznate, javne ličnosti (naučnika, lekara, sportiste i dr.) u nazivu privrednog subjekta, onda je potrebno da pribavite dozvolu tog lica ili naslednika tog lica ako je to lice mrtvo. Može se desiti da nema živih naslednika, onda se dozvola pribavlja od Ministarstva kulture. Ovaj formalni postupak je neizostavan, i sprovodi se u cilju zaštite kulturne zaostavštine.
Napomena: Ovaj tekst je analiza zakonodavstva u Republici Srbiji, prvenstveno Zakona o žigovima. Ova analiza ne predstavlja pravni savet niti može zameniti potrebu da se angažuje advokat i/ili stručnjak za pravo intelektualne svojine u svakom pojedinačnom slučaju, jer svaki slučaj je jedinstven.
Autor teksta: Denis Tul
Da li je fotografija autorsko delo? Kakva pravna zaštita se stavlja na raspolaganje autoru fotografije?
Autorska prava fotografa su ekonomska i moralna prava koja se vezuju za autora umetničke fotografije lično, a povodom njegovog autorskog dela, umetničke fotografije. Zakon o autorskim pravima taksativno nabraja sva autorska dela koja se zaštićena autorskim pravima. Čl. 2 st. 2 tč. 9 Zakona o autorskim pravima propisano je da je fotografija autorsko delo. U ovom članu nije navedeno da se radi o takvoj fotografiji koja ima umetnički karakter, ali to jeste slučaj.
Dakle, nemaju sve fotografije status autorskog dela, te nisu sve fotografije zaštićene autorskim pravima, već samo one fotografije koje možemo definisati kao umetničke fotografije. Podložno je raspravi koje fotografije bi trebalo da budu umetničke, i samim time da steknu zaštitu. Generalno je prihvaćeno da su to originalne fotografije koje sadrže određene estetske vrednosti samim time što su originalne. Ostaje osećaj da ovo nije dovoljno da se izbegnu problemi u praksi.
Fotografija je tradicionalno autorsko delo na svetskom nivou zaštićeno još od 1908. godine i Berlinske konferencije. Ipak, i dan danas u Republici Srbiji smo svedoci različitih rasprava na ovu temu. Naime, 2016. godine je u Srbiji postojala inicijativa za promenu Zakona o autorskim pravima i brisanje fotografije kao autorskog dela. Glavni argument za ovakve stavove bio je taj da je fotografisanje mehanička radnja, da fotoaparat kao mašina „odrađuje najveći deo posla“, te da nema umetnički značaj. Ova inicijativa nije pretočena u zakonske promene, i izbegnute su nesagledive posledice za autorska prava i fotografe. Tako da je autorsko pravna zaštita ostala zagarantovana autorima fotografija u Srbiji, ali poražavajuća je i činjenica da se dovodilo u pitanje autorstvo na fotografijama.
Dakle, fotografija je autorsko delo, a autorsko pravo na određenom delu nastaje samom činejnicom nastanka dela. Iz ovoga proizilazi da se pravna zaštita fotografije kao dela i autorskog prava fotografa stiče samim momentom stvaranja fotografije. Iz toga proizilazi da nije potrebno voditi postupak pred državnim organom kako bi se dobilo ili priznalo autorsko pravo na fotografiji. Ipak, moguće je deponovanje autorskih dela, pa i fotografije ili skupa fotografija, kod Zavoda za zaštitu intelektualne svojine. To je opcija koja bi autoru dala dodatnu dokaznu snagu u slučaju spora oko autorstva na fotografiji koja je deponovana, ali nije obaveza autora, niti je deponovanje vezano za nastanak autorskog prava.
U slučaju nelegalnog korišćenja fotografije, fotograf koji nije dao takvu dozvolu za korišćenje ima pravo na sudsku zaštitu. Fotograf takođe ima opciju da prvo upozori onoga ko koristi fotografiju bez dozvole, te da predloži vansudske pregovore ili nagodbu.
Organizacija fotografskih autora (OFA) je organizacija za kolektivno ostvarivanje prava autora fotografija, fotografa. Ova organizacija štiti prava fotografa, profesionalnih i amatera, bez obzira na tematiku i predmet fotografisanja.
Ono što bi trebalo da je opšte poznato, ne samo pravnicima, već i laicima, jeste činjenica da je fotografija autorsko delo određenog lica, onoga koji svojom radnjom, fotografisanjem, napravi istu. Da bi se ista koristila uvek je potrebna dozvola autora. Ne postoji fotografija koja nema autora, samo je pitanje koje fotografije imaju autorsko pravnu zaštitu, a postoje i fotografije čiji su se autori odrekli ekonomskih prava na istoj te omogućili ostalima da slobodno i besplatno koriste iste (objavljuju, edit-uju i dr.). Za vlasnike sajtova, facebook grupa, linkedin profila i za svakoga pojedinačno jako je bitno da zna da je fotografija nečije autorsko delo. Rizično je svako download-ovanje fotografije sa google pretraživača i sa tuđih profila, sajtova kao i svako edit-ovanje i objavljivanje takve fotografije. Za svako edit-ovanje i objavljivanje, sa pravnog aspekta, potrebna je dozvola autora ili nosioca prava. Postoji više načina da se pribavi dozvola koja može biti pisana i usmena, ali se preporučuje pisana zbog pravne sigurnosti. Često ovakva dozvola zahteva protivnaknadu, ali to je stvar pregovara i dogovara sa autorom fotografije. Uvek postoji opcija praćenja sajtova na kojima autori dobrovoljno ostavljaju svoje fotografije na slobodno korišćenje, ali je bitno dobro pročitati uslove poslovanja na tim sajtovima.
U slučaju kada se angažuje autor da pripremi fotografije po nalogu iz datog ugovora, prava pripadaju naručiocu dela.
U slučaju sudskog spora, potrebno je veštačenje fotografa, na osnovu kojeg će sud donositi odluku o tome da li je jedna fotografija autorsko delo i da li je samim time povređeno pravo autora, te koliko iznosi naknada za povredu ekonomskih i moralnih prava, zavisno koja postoji i koja se ističe u datom slučaju. Kod procene sudijsko subjektivno mišljenje igra ulogu.
Zapamtite, jedna umetnička fotografija vas može koštati mnogo više ako je plaćate nakon sudskog postupka, umesto pre nego što je iskoristite.
Napomena: Ovaj tekst predstavlja lični stav autora o datoj temi i nikako nije zamena za angažovanje pravnog savetnika ili advokata.
Autor teksta: Denis Tul