U oblasti ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI u poslednje vreme istakla se jedna tema. Tema BIOMETRIJSKIH KAMERA. To su kamere koje matematičkim računom mogu precizno utvrditi identitet lica.
Imam dva bitna stava po ovom pitanju:
– Protivnik sam biometrijskih kamera na JAVNOM MESTU;
– Zagovornik sam biometrijskih kamera na PRIVATNOM MESTU.
Obrazložiću svoja dva dijametralno suprotna stava:
Pravo na izražavanje stava je ljudsko pravo. Svoje neslaganje na nekom višem nivou možemo izraziti kroz protest. Ako bi protestna kolona prošetala ispod semafora na kojem je postavljena biometrijska kamera, neki državni organ bi imao istog momenta spisak svih lica koja su taj dan bila na protestu. Da li je to podložno zloupotrebi? Znajući gde živimo i kako je posao stekao čovek koji radi u tom nekom državnom organu i ima pristup podacima, naravno da je moguće da ti podaci na USBu izađu istog dana iz prostorija ovog državnog organa i stugnu gde treba. Dakle, šta je sledeće? Ljudi se boje da iznesu svoje mišljenje i koriste svoja ljudska prava koja bivaju ugrožena. Ovo NIJE politički stav i nema veze sa time ko je na vlasti danas. Svaka naredna vlast će isto koristiti ove kamere ako ih jendom dozvolimo. Ovo je strogo PRAVNO PITANJE.
E sad kako je privatni sektor drugačiji? Zapravo na javnom mestu moramo biti kako bismo ostvarili svoja prava, to nam svima pripada, a na privatnom mestu BIRAMO DA BUDEMO. Hajde da uzmemo za primer teretanu koja pri ulasku ima biometrijske kamere koje ubrzavaju proces i otvaraju ulaz članovima koji su platili članarine. Ako vam smeta ovakva obrada podataka o ličnosti, vi možete da ne idete u ovu teretanu, možete ići u drugu teretanu prekoputa. U ovoj teretani nema čekanja na pultu, u vašu cenu ne ulazi cena radnika koji na pultu proverava članarinu i karticu. Privredni subjekt je modernizovao svoj rad, ubrzao procese za vas. Vi imate bolju, bržu i jeftiniju uslugu. I IMATE IZBOR DA NE IDETE TAMO I DA VAM SE NE OBRADE PODACI. Takođe, kod privrednog subjekta se možemo obavestiti o obradi i čuvanju podataka, o tome gde se čuvaju i da li postoji mogućnost prenosa podataka na treća lica.
Naravno, potrebno je da kompanije koje prikupljaju ove podatke usklade poslovanje sa ZZPL-om, da pripreme Procenu uticaja na podatke o ličnosti i da transparentno o svemu izveste javnost.
Ostaje da zaključimo, PRIVATNI i JAVNI sektor ne mogu imati isti pravni režim po ovom pitanju. Opasno je igrati se biometrijskim kamerama na javnom mestu, dok u privrednom poslovanju one predstavljaju prednost i ne ugrožavaju krucijalna ljudska prava građana.
CILJ Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nije da se zabrani prikupljanje podataka ili da se vrati u srednji vek priveredno poslovanje, već da se na najbezbedniji način sa namjanje rizika upravlja podacima.
Ostajem protiv biometrijskih kamera u javnom prostoru, ali mi ne smeta da privredni subjekti koriste ovu tehnologiju u svom radu kako bismo imali bolju uslugu.
NAPOMENA: Ovaj tekst predstavlja mišljenje autora teksta i nije zamena za angažovanje pravnika stručnog u ovoj oblasti, ili advokata u slučaju sudskog postupka.
AUTOR TEKSTA: Denis Tul