1. Uvod: šta je Digital Product Passport (DPP)?

Digital Product Passport (DPP) je digitalni „dosije“ proizvoda (digitalni pasoš proizvoda) koji sadrži strukturisane podatke o njegovom poreklu, sastavu, načinu proizvodnje, upotrebi i zbrinjavanju na kraju životnog ciklusa. Ideja je da svaka roba, od baterija i tekstila do elektronike i građevinskog materijala, ima jedinstveni digitalni identitet povezan, na primer, preko QR koda, bar‑koda ili RFID taga, kojim se pristupa relevatnim informacijama u toku celog životnog ciklusa proizvoda. Digitalni pasoš proizvoda je poput „lične karte“ za stvari koje kupujemo. Zamislite da skenirate QR kod na novim patikama, telefonu ili bateriji i odmah saznate sve: od toga gde su napravljeni i koji su materijali korišćeni, do toga kako ih možete popraviti ili pravilno reciklirati.

DPP je jedan od ključnih alata EU za prelazak sa linearnog (uzmi–proizvedi–baci) na cirkularni model ekonomije, u kome se resursi zadržavaju što duže u upotrebi, a otpad i emisije se minimizuju. U tom smislu, DPP je i tehnički i regulatorni instrument: povezuje podatke, aktere u lancu snabdevanja i obaveze iz niza EU propisa.

2. Regulativa: ESPR, EU Green Deal i taksonomija

Digital Product Passport je obavezan element Ecodesign for Sustainable Products Regulation (ESPR), centralnog propisa kojim EU uvodi jedinstvena pravila ekodizajna za širok spektar proizvoda. ESPR je jedan od stubova Circular Economy Action Plan (CEAP), koji pak predstavlja integralni deo EU Green Deal‑a – sveobuhvatne strategije klimatske neutralnosti i održivog rasta do 2050. godine.

ESPR predviđa da proizvodi iz određenih, prioritetnih kategorija moraju imati DPP kako bi se obezbedila transparentnost, mogućnost popravke, reciklaže i ponovne upotrebe, kao i dokazivost usklađenosti sa ekološkim standardima. Istovremeno, podaci iz DPP‑a postaju važan izvor za izveštavanje o održivosti i za usklađivanje sa EU taksonomijom – klasifikacionim sistemom koji definiše koje ekonomske aktivnosti se smatraju ekološki održivim.

Za finansijske institucije i investitore, DPP obezbeđuje kvalitetnije, proverljive podatke o ugljeničnom otisku, resursnoj efikasnosti i cirkularnosti proizvoda i lanaca snabdevanja. Time DPP postaje most između operativnog nivoa (proizvod, fabrika, dobavljač) i finansijskog nivoa (ESG izveštavanje, zelene obveznice, održivo finansiranje po EU taksonomiji).

3. Ko sve mora da implementira DPP?

ESPR postepeno širi obavezu uvođenja DPP‑a na više sektora. Prema trenutnom okviru, prvi talas obuhvata:

• gvožđe i čelik
• aluminijum
• tekstil (posebno odeća i obuća)
• nameštaj
• pneumatike (gume)
• deterdžente
• boje
• maziva
• hemikalije
• proizvode koji troše energiju (sa ekodizajn zahtevima)
• ICT opremu i drugu elektroniku

Posebno je značajan primer baterija: od 2026. svaka industrijska i EV baterija u EU mora imati tzv. „battery passport“, što je specifična primena DPP‑a sa fokusom na sigurnost, reciklirani sadržaj, trajnost i mogućnosti ponovne upotrebe.

DPP je deo digitalne revolucije u Evropi. On nije samo „nalepnica“ na proizvodu, već deo velikog plana EU da se podaci slobodno i sigurno razmenjuju između različitih industrija. Umesto da svaka fabrika ili prodavnica čuva informacije samo za sebe, DPP omogućava da podaci o putu proizvoda, od sirovine do police u prodavnici, budu povezani i svima razumljivi. Na taj način, digitalna tehnologija direktno pomaže da privreda postane zelenija i transparentnija.

4. Koje informacije sadrži Digital Product Passport?

Detaljni zahtevi za sadržaj DPP‑a definišu se kroz ESPR i prateće Delegirane akte po sektorima, ali ključni elementi su već jasni:

• Jedinstveni identifikator proizvoda
  Svaki DPP je vezan za jedinstveni ID proizvoda (model, serija, batch ili pojedinačni komad), pristupa se preko data‑nosača (QR kod, bar‑kod, RFID, sl.).
• Usklađenost sa globalnim standardima
  Identifikacija prati ISO/IEC 15459:2015 i druge relevantne standarde, kako bi se obezbedila globalna interoperabilnost i konzistentnost kvaliteta podataka.
• Strukturisani, mašinski čitljivi podaci
  Informacije su organizovane u otvorenim, mašinski čitljivim formatima, što omogućava pretraživanje, analitiku i integraciju sa ERP, PLM, LCA i drugim sistemima.
• Sveobuhvatne informacije o proizvodu
  U DPP‑u se mogu naći: sastav materijala, poreklo sirovina, sertifikati (npr. ISCC, ekološki standardi), parametri potrošnje energije, emisije CO₂, uputstva za upotrebu, održavanje, popravku, rastavljanje, reciklažu, kao i podaci o usklađenosti sa propisima.
• Kontrolisan pristup informacijama (access rights)
  Pristup DPP podacima (šta je javno, šta je samo za inspekciju, šta je vidljivo partnerima u lancu snabdevanja) definiše se po grupama proizvoda, u skladu sa ESPR, kako bi se balansirala transparentnost sa zaštitom poslovno osetljivih informacija.

Kod baterija, na primer, DPP obavezno pokriva i: izvor sirovina, ugljenični otisak, procenat recikliranih materijala, podatke o performansama i trajnosti, kao i uputstva za repurposing i reciklažu.

5. Implementacija DPP sistema: tehnologija, procesi i izazovi

Implementacija DPP‑a je za većinu kompanija veliki transformacioni projekat, jer zahteva:

• mapiranje i standardizaciju podataka kroz ceo lanac snabdevanja
• integraciju postojećih IT sistema (ERP, MES, PLM, LCA alati)
• uvođenje novih data‑nosača na proizvode i pakovanja
• uspostavljanje interoperabilne, bezbedne infrastrukture za razmenu i čuvanje podataka

Ipak, tehnički se DPP može relativno efikasno implementirati kroz:

• korišćenje postojećih tehnologija identifikacije (bar‑kodovi, QR kodovi, RFID)
• traceability softver koji standardizuje podatke iz različitih sistema i dobavljačkih slojeva
• automatizovan prenos podataka (APIs, integracije) koji minimizuju ručni unos i administrativni teret

Najveći izazov je obično ne tehnologija, već organizaciona i međusektorska saradnja, kako internu (sustainability, IT, operacije, pravna služba), tako i eksternu (dobavljači, logistički partneri, recikleri, nadležna tela).

6. Infrastruktura podataka: centralizovano, decentralizovano i enkripcija

Zbog ozbiljnih zahteva za zaštitu poslovnih tajni i sigurnosti, arhitektura DPP sistema je ključna:

• Centralizovana rešenja (gde jedna institucija ili provajder čuva podatke) lakša su za upravljanje, ali nose rizik od centralne tačke kompromitacije i slabije skalabilnosti.
• Decentralizovani sistemi, često zasnovani na modernim blockchain tehnologijama, omogućavaju da podaci ostanu kod njihovog vlasnika (npr. kod proizvođača komponente), dok se kroz kriptografske metode i protokole razmenjuju samo potrebni atributi ili dokazi usklađenosti.

Za zaštitu podataka koriste se različiti oblici enkripcije (RSA, end‑to‑end), ali za slučajeve kada se moraju dokazati „zelene tvrdnje“ bez otkrivanja punih receptura ili know‑how‑a, poseban značaj imaju:

• zero‑knowledge proofs (ZKP) – omogućavaju da kompanija dokaže da ispunjava određene kriterijume (npr. procenat recikliranog materijala, vrednost emisija ispod praga) bez otkrivanja kompletnih podataka.

DPP je otvoren sistem koji povezuje sve učesnike, ali strogo čuva poslovne tajne. To znači da su podaci dostupni onima kojima su potrebni, dok poverljive informacije o proizvodnji i recepturama ostaju zaštićene. Na taj način se podstiče saradnja, a da niko ne gubi svoju prednost na tržištu.

7. Poslovne prilike i koristi od DPP‑a

Iako kompanije često DPP prvo doživljavaju kao regulatorno opterećenje, njegovo strateško korišćenje otvara niz mogućnosti:

• Konkurentska prednost: proizvodi sa verifikovanim, transparentnim podacima o održivosti mogu da se diferenciraju na tržištu i da opravdaju premium cenu.
• Novi cirkularni poslovni modeli: bolja sledljivost i kontakt sa proizvodom tokom životnog ciklusa olakšava modele zasnovane na servisu, najmu, povratnim šemama (take‑back), reparaciji i remontu.
• Optimizacija troškova i resursa: dublji uvid u tokove materijala i energije omogućava identifikaciju neefikasnosti, manji otpad i uštede.
• Pripremljenost za buduću regulativu: ranim ulaganjem u DPP, firme se bolje pozicioniraju za naredne talase propisa (CSRD, dodatni sektorski akti, nacionalne implementacije).

8. Važnost za zaštitu podataka o ličnosti

Iako je DPP primarno usmeren na podatke o proizvodu, u praksi se često oslanja na digitalne naloge korisnika i interakcije putem onlajn platformi, pa je usklađenost sa pravilima o zaštiti podataka o ličnosti (posebno GDPR) od ključnog značaja. Transparentno informisanje potrošača o tome koje lične podatke sistemi prikupljaju prilikom pristupa DPP‑u, kao i minimalizacija i pseudonimizacija tih podataka, neophodni su da bi DPP podržao, a ne ugrozio digitalna prava građana.

9. Zaštita potrošača

DPP značajno jača položaj potrošača jer im omogućava da na jednostavan način provere sastav, poreklo, ekološki otisak i bezbednosne karakteristike proizvoda koje kupuju, daje im uvek potrebnu transparentnost. Uz to, DPP otežava obmanjujući marketing, jer proizvođači moraju da potkrepe svoje izjave konkretnim, proverljivim podacima dostupnim kroz pasoš proizvoda. Naravno da će se više verovati proizvodima koji imaju DPP dostupan. To će postati prodajni, marketinški alat čak.

10. DPP i e‑Trgovina

U kontekstu e‑Trgovine, DPP će postati ključni izvor strukturisanih informacija koje onlajn platforme mogu automatski da preuzmu i prikažu uz proizvod, čime se smanjuje rizik od netačnih ili nepotpunih opisa. Integracija DPP‑a u e‑prodavnice i markeplace‑ove omogućava kupcima da donose informisane odluke bez dodatnog istraživanja, a trgovcima olakšava usklađenost sa propisima o informisanju potrošača i održivosti.

Autor: Denis Tul

Napomena: Test predstavlja stavove autora izrođene istraživanjem predmetne teme i provlačenje istih kroz sito dubljeg poznavanja IT prava. Tekst ne predstavlja zamenu za angažovanje stručnog konsultanta za compliance, niti advokata u slučaju spora.