Loading...

| Intelektualna svojina |

TRANSFER PODATAKA O LIČNOSTI IZ EU U SAD (PRIVACY SHIELD)
August 14th 2020

Presudom Evorpskog Suda pravde 16.07.2020 godine poništena je odluka (Decision 2016/1250o adekvatnosti zaštite pružene sporazumom između SAD i Evropske unije tzv. Štitom privatnosti podataka (EU-US Privacy Shield). Temelji ove istorijske presude Evropskog suda pravde počivju na činjenici da je sud utvrdio neadekvatnost zaštite koju zakoni SAD-a (pre svega u oblasti bezbednosti i nadzora od strane državnih bezbedonosnih službi) pružaju po pitanju podataka o ličnosti pojedinaca, kao i ne obezbeđivanja standarda zaštite, koji nije ekvivalentant standardima postavljenim u GDPR (više o GDPR-u smo govorili u ranijim tekstovima: http://lawit.rs/blog/5d147bf8d3ff355b9fb292da). Navedena razlika u standardima zaštite je pogotovo vidljiva u sferi transfera podataka o ličnosti iz država EU u SAD.

Ova presuda je rezultat žalbe (jedne od velikog broja njih) podnete od strane poznatog aktiviste i borca za ljudska prava u oblasti zaštite prava na privatnost, Maksimiliana Šremsa (Maximillian Schrems) protiv kompanije Facebook i irskog Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, a zbog neadekvatne i neučinkovite zaštite ličnih podataka građana EU.

Evropski sud pravde je ovom presudom efektivno poništio na hiljade ugovora koji za predmet imaju transfer podataka između korporacija (najčešće tehnoloških kompanija) kao i finansijskih institucija, koje su se oslanjale na pravni okvir Štita privatnosti (Privacy Shield), u obavljanju svojih uobicajenih polsovnih delatnosti.

Posledice ovakve presude su se osetile odmah i taj trend će se nastaviti u bliskoj budućnosti obzirom da je Evorpski sud Pravde svojom presudom u suštini poništio sve ugovore koji su imali za predmet prenos podataka o ličnosti gradjana EU u SAD. Navedena odluka Evropskog Suda pravde praktično vraća status SAD-a u režim koji važi za prenos podataka prema tzv. “trećim državama” koje nisu prošle proceduru adekvatnosti zaštite privatnosti i podataka o ličnosti po odluci Evropske Komisije. Ovakav režim je u primeni za sve prenose podataka o ličnosti prema ka svim zemljama osim za:

  • Zemlje članice Evropske Unije,
  • Zemlje za koje po odluci Evropske Komisije pružaju adekvatne standard zaštite podataka o ličnosti a to su: Andora, Argentina, Kanada, Farska Ostrva, Izrael, Guernsey, Isle of Man, Jersey, Novi Zeland, Urugvaj I Švajcarska

Uprkos značajnim posledicama ovakve odluke, nema mesta za paniku obzirom da je Evropski Sud pravde posebno naglasio da presuda neće stvarati “pravni vakuum” jer će tokovi podataka koji su apsolutno neophodni nastaviti u skladu sa čl. 49 GDPR-a.

Praktični značaj odluka Evropskog Suda pravde se ogleda u činjenici da će sve organizacije koje su se oslanjale na Štit privatnosti morati naći alternativni način da ispune zahteve I standard koji su postavljeni u okviru GDPR kada je u pitanju prenos ličnih podataka u SAD. Čak I površnom analziom GDPR-a javlja se jedan od najdirektnijih načina za prevazilaženje izazova koji čini prenos podataka između EU i SAD i koji će sasvim sigurno biti najčešći put korporacija ka potpunom poštovanju standarda propisanih u GDPR jeste:

Pristupanje zainteresovanih strana ugovoru o procesuiranju podataka o ličnosti koji je sačinjen poštovanjem standardnih ugovornih klauzula (Standard Contractual Clauses – SCCs) koje su određene od strane Evropske Komisije, i koji ugovori bi predstavljali pojedinačne sporazume o prenosu podataka koji će imati za cilj da obezbede jednak standard zaštite podatak o ličnosti prema standardima utvrđenim u GDPR-u. Vrlo je ohrabrujuća činjenica da je Sud za ljudska prava EU ispitao i potvrdio valjanost standardnih ugovornih klauzula donetih od strane Evropske Komisije. Trebalo bi takođe imati u vidu da su standardne uogovorne klauzule donešene pre donošenja GDPR stoga u svakom pojedinačnom slučaju prilikom pristupanja istima, (u zavisnosti od situacije) treba obratiti pažnju da navedene klauzule sadrže sve potrebne elemente u skladu sa GDPR.

Obzirom na značaj presude Evropskog suda pravde koja je dovela do rušenja Štita privatnosti, a na način koji je vrlo sličan padu njegovog prethodnika Sporazuma o sigurnoj luci (Safe Harbor agreement), dugoročni efekti i posledice kako regulatorne tako i političke se teško mogu predvideti, stoga je je potrebno pomno pratiti dalji razvoj situacije.

Imajući u vidu da su pitanja o privatnosti i zaštite podataka o ličnosti vraćeni u fokus Evropske Unije, uticaj presude Evropskog Suda pravde se neće zaustaviti samo na buduće prenose podataka između EU i SAD, već će imati i poseban uticaj na pregovore između EU i Velike Britanije o reformi zakona o nadzoru od strane državnih službi Velike Britanije koje je jedno od glavnih zahteva Evropske Komisije u procedure odlučivanja o adekvatnosti zaštite podataka o ličnosti u Velikoj Britaniji nakon istupanja iz EU. Ovo je vrlo značajno obzirom da Velika Britanija teži da postigne odluku o adekvatnosti izdatu od strane Evropske Komisije do kraja prelaznog perioda Brexit-a. Verovatnoća donošenja navedene odluke o adekvatnosti do kraja prelaznog perioda, uzimajući u obzir stavove Evropskog Suda pravde u presudi, je trenutno vrlo vrlo mala.

 

Napomena: Ovaj tekst ne predstavlja zamenu za angažovanje pravnog savetnika ili advokata, već stav autora o pomenutim pitanjima.

Autor teksta: Ivan Belić