Loading...

| Intelektualna svojina |

UPRAVLJANJE INTELEKTUALNOM SVOJINOM
June 4th 2020

Upravljanje intelektualnom svojinom je od izuzetnog značaja za vlasnike i upravljački kadar startup-a, firme, kompanije i drugog privrednog subjekta, učesnika na tržištu proizvoda i usluga. Upravljanje intelektualnom svojinom podrazumeva sledeće faze:

  1. Prepoznavanje potencijala intelektualne svojine;
  2. Uobličavanje intelektualne svojine u odgovarajuću formu;
  3. Ekonomsko iskorišćavanje, kao konačni cilj.

 

  • Prepoznavanje ekonomskog potencijala je prva faza. U ovoj fazi važno je da je upravljački kadar sposoban da prepozna intelektualni potencijal. Za to potrebno je da imaju znanja koja se odnose na oblast kojom se bave, oblast intelektualne svojine (ili pravnika u toj oblasti) i menadžerske sposobnosti.

 

Sva znanja i razvojni potencijal koji se nalazi u ljudima predstavljaju nešto čemu je potrebno dobro upravljanje, kako bi se ostvarili značajni rezultati. Poenta ove faze je prepoznati da u jednoj kompaniji ima potrebe i mogućnosti (potencijala) za razvoj određenog predmeta intelektualne svojine (autorskog dela, koda, baze podataka, filma, muzičke numere ili prava industrijske svojine, patenta, industrijskog dizajna).

 

Firma sa 10 zaposlenih poseduje intelektualni potencijal ovih ljudi, koji u radno vreme, sa radnim sredstvima stvaraju u ime i za račun firme. Sva intelektualna svojina koju stvore je firmina, a firma plaća platu za njihov rad (kod stvaranja patenta i dodatnu naknadu po novim zakonskim rešenjima), u skladu sa ugovorom o radu.

 

Pravilno upravljanje podrazumeva ciljno zapošljavanje, plansko i strategijsko upravljanje svim drugim aktivnostima. Upravljački kadar bi trebao da zna koliko zaposleni mogu doprineti u određenim oblastima, šta bi im mogao biti zajednički projekat, cilj, kako ko doprinosi tom cilju, šta su kao tim sposobni da iznesu kao projekat, ali i kako će to da formira u neku od formi intelektualne svojine, kako će zaštititi svo to znanje i sav taj rad.

 

  • U drugoj fazi upravljački kadar stvara strategiju i plan razvoja predmeta intelektualne svojine. Dobra strategija za intelektualnu svojinu (IP strategy) usmerena je i na komercijalizaciju i na upotrebu intelektualne svojine. U ovoj fazi često se javlja i pitanje finansiranja intelektualne svojine, odnosno subjekta koji stvara i registruje intelektualnu svojinu.

 

Sav uložen rad, novac, znanje i trud mogu biti obezvređeni ukoliko nema kvalitetne politike zaštite. Sva intelektualna svojina ima određenu formu. Tako autorska i srodna prava bivaju izrađena u određenoj formi i tada nastaju prava, dok prava industrijske svojine nakon što se izraze u određenoj formi moraju biti priznata, tj. dodeljena od strane nadležnog državnog organa, nakon sprovedenog postupka za priznanje prava.

 

Rezultat dobrog upravljanja bi trebalo da bude nesmetano iznošenje konačnog proizvoda ili usluge na tržište (Neka od pitanja koja se mogu javiti: kako zaštititi program IT firme, kako ne bi bio korišćen bez dozvole i plaćanja naknade?, da li taj program predstavlja autorsko delo ili može biti pretočen u patent? itd.).

 

Dakle, preduslov za ovu fazu jeste dobro prepoznavanje stvaralačkog potencijala, u ovoj fazi se upravlja ovim procesom, stvara se i štiti intelektualna svojina, te se finansiraju postupak istraživanja, stvaranja i zaštite intelektualne svojine.

 

  • Pronalazak se kroz sistem intelektualne svojine pretvara u finansijski merljivu vrednost za firmu, kompaniju. Ovo je samo početak korišćenja ekonomskih potencijala patenta, te je očigledna poruka: „Znanja i kreativnost koji se nalaze u jednoj kompaniji, njen su najvažniji resurs.“ Kvalitetno, plansko upravljanje znanjem dovodi firmu do faze u kojoj može da ekonomski iskoristi intelektualnu svojinu koju je stvorila.

 

Intelektualna svojina može biti ekonomski iskorišćena tako što će privredni subjekt sam izaći na tržište sa predmetom intelektualne svojine ili tako što će nekome drugome kroz ugovor o licenci dati mogućnost da proizvodi i stavi u promet predmet intelektualne svojine.

 

 

Najvažniji resurs za jednu kompaniju mogu biti ljudska znanja i kreativnost. Angažovanje iste je ozbiljan posao, pogotovo kada se raspolaže velikim brojem zaposlenih sa različitim sklonostima i znanjima. Kada se stvori neki novi pronalazak, industrijski dizajn, autorsko delo, to je potrebno uokviriti u patentno pravo, pravo industrijskog dizajna, autorsko pravo, kako bi se nosilac prava zaštitio I obezbedio monopolsku poziciju na tržištu, kako bi doneli što veću vrednost i zaradu.

 

Treba napomenuti da se nekada ne isplati uobličavati intelektualnu svojinu i javno je saopštavati, tada se znanjima u jednom subjektu upravlja kroz zaštitu poslovne tajne (know-how). To podrazumeva da se na sve moguće pravne načine, kroz ugovor o radu, ugovor o poverljivosti infirmacija i druge strategijske poteze štiti znanje kako ne bi bilo iskorišćeno na tržištu od strane konkurencije i potencijalne konkurencije.

 

 

Napomena: Ovaj tekst je analiza problematike, predstavlja stav autora teksta i ne može biti zamena za angažovanje pravnog savetnika, advokata, ili stručnjaka u oblasti menadžmenta.

 

Autor: Denis Tul