Loading...

| Intelektualna svojina |

UGOVOR O LICENCI
November 20th 2019

Kako upravljati industrijskom svojinom? Šta je ugovor o licenci i kako se zaključuje?

 

Jedan od načina da prenosite imovinski deo prava intelektualne svojine jeste ugovor o licenci. Ova vrsta ugovora je najčešća u oblasti industrijske svojine i može se javiti u velikom broju oblika i varijacija, te je pisanje istog prilično zahtevan zadatak. Postojanje ovakvog ugovora daje mogućnost nosiocima prava da raspolažu i zarađuju od svojeg znanja koje pretaču u intelektualnu svojinu. Samim tim bitno je da imaoci ovih prava razumeju ugovor o licenci i dejstva koja isti može da proizvede. Ovde ćemo objasniti osnovne pojmove ugovora o licenci, pojam, formu, predmet, vrste licenci, obaveze ugovornih strana i trajanje ugovora.

 

Ugovor o licenci je ugovor kojim se vrši konstitutivni prenos prava industrijske svojine. Ugovorom o licenci u standardnom obliku se iz subjektivnog prava industrijske svojine jednog lica izvodi novo subjektivno pravo (ekonomska ovlašćenja), na istoj industrijskoj svojini, a u korist drugog lica. Ugovorne strane su davalc licence i sticalac licence.

 

Ugovor o licenci uvek mora biti zaključen u pisanoj formi. Forma je bitan element ugovora. Ono što je specifično za ovakav ugovor u oblasti industrijske svojine, jeste da on mora biti upisan u registar Zavoda za intelektualnu svojinu da bi proizvodio pravno dejstvo. Kada se radi o ovako formalnom ugovoru koji uslovljava dalje poslovanje cele firme, kompanije, preporuka je angažovanje pravnika ili advokata kojem je oblast intelektualne svojine stručna oblast, a ne prvog advokata u čiju kancelariju uđete, zbog specifičnosti ove pravne oblasti. Iako će svaki advokat uzeti posao i napisati ovakav ugovor, ovaj ugovor može imati ogromne posledice na vase poslovanje ukoliko sadrži makar i jednu odredbu koja vam ne odgovara.

 

Kao predmet ugovora o licenci može se javiti patent, žig, zaštićeni dizajn (industrijski dizajn), topografija integrisanog kola.

 

Ugovor o licenci se najčešće deli na isključivi i neisključivi, a u zavisnosti koji se obim prava prenosi na sticaoca licence. U modernom svetu se javljaju i novi oblici licenci, kao GNU Free Documentation License, licenca otvorenog sadržaja (Open Source Licence) i Creative Commons Licenses, koje su karakteristične za poslovni svet IT-a (tzv “modern parvo”) i koja sadrži određene specifičnosti.[1]

 

Obaveza davaoca liecnce da faktički i pravno omogući sticaocu licence da koristi predmet licence na ugovoreni način, dok se sticalac licence obavezuje da plati naknadu i da koristi predmet licence i to u skladu sa ugovorom, odnosno na ugovorom propisan način, na određenoj teritoriju, u određenom vremenu i dr.

 

Licenca može biti ugovorena na određeno vreme ili na neodređeno vreme. Tako licenca na određeno vreme ističe istekom roka na koji je ustanovljena. Licence prestaju da važe i otkazom ugovora od jedne od strana na ugovoren način ili prestankom prava intelektualne svojine i dr.

 

Ugovor o licenci ima dvojaku funkciju, njime se zaključuje određeni pravni posao, ali je on ujedno i dokaz o posedovanju licence. Ovaj se ugovor podnosi Zavodu za zaštitu intelektualne svojine pri upisu prava u evidencije Zavoda, ali se može koristiti i u poslovanju, kao dokaz o posedovanju licence.

 

Zanimljivo je da ovim pravima može da se raspolaže i pre konstituisanja izvornog prava industrijske svojine, ali u slučaju da prijava dobije pozitivan ishod, obzirom da pravo nastaje danom podnošenja prijave.

 

 

Napomena: Ovaj tekst je analiza pravnih akata i pravne prakse u vezi pitanja ugovora o licenci. Ovaj tekst ne predstavlja zamenu za angažovanje pravnika, pravnog konsultanta ili advokata u konkretnom slučaju.

 

Autor teksta: Denis Tul

 

[1] Za više informacija o navedenim licencama i modernism ugovorima pogledati, Denis Tul, Prava stranaca na intelektualnu svojinu, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2017. godina, str. 58-60.