Loading...

| Investiranje u Srbiji |

OSNIVANJE PRIVREDNOG SUBJEKTA (OSNIVANJE FIRME)
November 20th 2019

Šta vam je potrebno da osnujete svoju firmu u Srbiji? Kakav je postupak i šta je potrebno? Kako odabrati formu? Da li se osnovati preduzetničku radnju ili privredno društvo? Kako napisati osnivački akt?

 

Pri osnivanju firme prvo i najvažnije pitanje je pitanje izbora pravne forme. Naime, lice može osnovati preduzetničku radnju ili privredno društvo. Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja određenu delatnost, a privredno društvo je pravno lice, obično u vlasništvu većeg broja lica, i predstavlja složeniju organizaciju, iako su moguća i jednočlana privredna društva.

 

Preduzetnik je fizičko lice koje u cilju sticanja dobiti obavlja određenu, zakonom dozvoljenu delatnost. Konkretna prednost preduzetnika, pored lakšeg upravljanja, jeste ta da se mogu opredeliti za paušalno oporezivanje, što bi značilo da im se unapred može odrediti porez za narednih godinu dana, te porez ne zavisi od prometa, a preduzetnik unapred poznaje svoje obaveze, što donosi predvidljivost i sigurnost u poslovanju. Još jedna prednost preduzetnika je to da su kazne propisane za kršenje poslovnih propisa za preduzetnike dosta niže u odnosu na kazne propisane za privredna društva. Osnovni nedostatak je taj da preduzetnik odgovara za poslovanje neograničeno, celokupnom svojom imovinom.

 

Privredno društvo je pravno lice koje ima pravnu i poslovnu sposobnost i obavlja određenu delatnost u cilju sticanja dobiti. Privredna društva moraju imati osnivački akt, a akcionarsko društvo i statut. Pored osnivačkog akta i statuta osnivači mogu imati i međusobni ugovor kojim bi regulisali svoje međusobne odnose. Osnivački akt je konstitutivni akt društva i može se javiti u formi odluke o osnivanju ili ugovora o osnivanju. Pri osnivanju se moraju opredeliti poslovno ime privrednog društva, sedište i izabrati pretežna delatnost. Privredna društva mogu imati formu ortačkog društva, komanditnog društva, društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva. Svaka od formi ima svoje prednosti i mane za poslovanje, a najzastupljeniji je doo obzirom da članovi doo-a ne odgovaraju za obaveze društva ličnom imovinom. Postupak registracije inicira se podnošenjem prijave (uz osnivački akt i ostalu dokumentaciju) APR-u.

 

Preduzetnik može naknadno promeniti pravnu formu u privredno društvo, dok suprotno nije moguće. Tako da ukoliko niste sigurni da bi ste registrovali privredno društvo i niste sigurni da biste imali partnera u poslovanju, možete se registrovati kao preduzetnik i ostaviti mogućnost da u slučaju da se okolnosti promene, promenite formu u privredno društvo.

 

Postupak i način registracije propisani su u Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Registar privrednih subjekata je javna, jedinstvena, centralna i elektronska baza podataka o svim privrednim subjektima osnovanim u Republici Srbiji. Pravni subjekt je osnovan momentom kada osnivači dobiju rešenje APR-a o osnivanju, ne u momentu podnošenja prijave i dokumentacije.

 

Pisanju osnivačkog akta, statuta, ugovora osnivača, ali i popunjavanju prijava bi trebalo pokloniti posebnu pažnju, jer osnivački akt je temelj svakog privrednog subjekta. Preporučuje se da se ne skidaju nacrti dokumenata sa raznih sajtova na internetu, već da se angažuje pravnik koji bi vam napisao ove dokumente tako da budu individualizovani i prilagođeni vašim zamislima i vašem viđenju poslovnog modela, načina poslovanja, donošenja odluka i upravljanja firmom generalno.

 

Pod istim uslovima kao regularno osnivanje vrši se e-osnivanje, podnošenjem iste dokumentacije, samo u elektronskom obliku potpisanu elektronskim potpisom u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu. Danas se putem sajta APR-a mogu osnovati preduzetnička radnja ili doo.

 

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) sprovodi projekat „Samozapošljavanje“ kroz koji nudi subvencije, tj. nepovratna sredstva u visini od 200.000 dinara za osnivanje preduzetnika ili privrednog društva u kojem osnivač zasniva radni odnos. Uslovi da se ova sredstva dobiju jesu da je lice prijavljeno kao nezaposleno lice u evidenciji NSZ-a i da završi obuku za razvoj preduzetništva koju organizuje NSZ. Obaveza novoosnovanog privrednog subjekta kroz ovakav projekat je da u narednih 12 meseci plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a u suprotnom biće tražen povrat obezbeđenih sredstava.

 

 

Napomena: Ovaj tekst je analiza zakona i problematike vezanih za pokretanje poslovanja u Republici Srbiji. Ova analiza ne predstavlja pravni savet niti može zameniti potrebu da se angažuje advokat ili pravni savetnik u svakom pojedinačnom slučaju. Svaki slučaj je jedinstven.

 

Autor teksta: Denis Tul