Loading...

| Intelektualna svojina |

STARTAP (STARTUP)
November 20th 2019

Šta je to startup? Koja je razlika između startup-a i novog biznisa?

 

Svi oblici privrednih subjekata moraju biti registrovani pred nadležnim organom (APR). Obzirom da zakon ne prepoznaje startup, ne postoji obavezna forma niti baza podataka (registar) startup-a, isti ne nastaje registracijom, već neformalno nastaje kao produkt nečijeg angažovanja (intelektualnog i fizičkog) u cilju da razvije inovativan biznis.

 

Novi biznis je svaki biznis, svaka poslovna ideja koju prati angažovanje u cilju osnivanja privrednog društva i pokretanja poslovanja, a bez obzira na biznis model (preduzetnik, doo, ad, od, ko i dr.), sve dok je odabrani biznis model profitabilan. U suprotnom bi se radilo o neprofitnoj organizaciji.

 

Startup je do sada definisan mnogo puta, ali ni jedna definicija nije sasvim precizna i do kraja tačna. Startup je inovativna ideja o rešenju određenog problema koja je u razvoju. Najpotpuniju definiciju, ipak, dao je Steve Blank: „Startup je privremena organizacija dizajnirana da traga za skalabilnim biznis modelom.“

 

Skalabilnost podrazumeva inovativnost sa jasnim razvojnim potencijalom. U skalabilnosti je razlika između novog biznisa i startup-a. Na primer, novi biznis može biti firma za proizvodnju čepova u osnivanju ili tek osnovana. To jeste biznis koji lice započinje, ali ne možemo ga nazvati startup-om, jer nema skalabilnost. Cilj startup-a je da skalabilnu ideju što pre pretoči u formalnu intelektualnu svojinu (patent, mali patent, dizajn, autorski kod i dr.), pa da je tržišno iskoristi, ostvari profit. Ne bi trebalo preskakati fazu uobličavanja u određenoj formi intelektualne svojine, jer intelektualna svojina obezbeđuje dodatnu vrednost i ono najbitnije, zaštitu.

 

Budući da smo u trećoj godini važenja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, privatni sektor bi trebalo da bude nosilac privredne delatnosti naše države, te da bude najveći izvor zaposlenja. U privatnom sektoru ljudi mogu raditi za poslodavca ili imati svoj biznis. Razlika je u rizičnosti, ali i isplativosti. Ko ima ideju da pokrene novi biznis ili startup svakako da treba da pokuša. Uvek postoje načini da se sa što više ušteda postigne zavidan rezultat.

 

U poslednje vreme se mnogo govori o mentalitetu, letargiji, apatiji, „nepokretljivosti“ milenijalaca. Po mom mišljenju problem se oglada u tome da su sva zanimanja koja tradicionalno postoje okupirana, mladi preduzetnik se bori sa mnoštvom konkurencije koja je odavno zauzela tržišnu poziciju, „izgradila ime“ i obezbedila klientelu. Počeci su ekonomski rizični i nepredvidivi. Startup je u stvari nova šansa milenijalaca, šansa da budu prvi sa nekom idejom na tržištu i da izgrade sebi zavidnu tržišnu poziciju, „da se pokrenu“. Startup ne mora biti ni u potpunosti zasnovan na novoj ideji, nekada može to biti samo novi način da se ostvari isti cilj.

 

Problem: Naš zakon ne poznaje reč startap (startup), te ne uređuje način za prijavu starup-a i naša država zvanično ne zna koliko startup-a postoji u Srbiji i šta im je potrebno da bi pronašli biznis model i stigli do faze prijave intelektualne svojine i do tržišta sa svojim idejama. Naši političari ne razumeju pojam startup, oni svaki novi mali ili srednji biznis, privredno društvo u fazi osnivanja nazivaju startup-om. Obzirom da zvanično naša država ne zna šta je to startup i nema jasnu politiku po tom pitanju ili imaju politiku na „promašenu temu“, ovo pitanje treba uzdići do najviših nivoa.

 

Dakle, proizvodnja čepova nije startup čak ni ako na TV-u čujete da ministar finansira sturtup za proizvodnju čepova. Ako imate biznis ideju, osnivate novu firmu bez skalabilnosti, prijavite se na konkurse za sredstva koja se dodeljuju za startup-e. Ako vodite startup, takođe konkurišite i budite strpljivi, jer se može desiti da su nadležni iz generacije „Gde se pali ovo čudo“.

 

 

Napomena: Ovaj tekst je analiza problematike upravljanja startup-om i modernim biznisom u Republici Srbiji. Ova analiza ne predstavlja pravni savet niti može zameniti potrebu da se angažuje advokat i/ili stručnjak za pravo intelektualne svojine u svakom pojedinačnom slučaju, jer svaki slučaj je jedinstven.

 

Autor teksta: Denis Tul