Loading...

| Intelektualna svojina |

NAZIV FIRME I ŽIG
November 20th 2019

Šta je poslovno ime, a šta žig? Kako stvoriti brend? Da li možemo koristiti imena poznatih ličnosti u nazivu privatne firme?

 

Poslovno ime je jedan od osnovnih elemenata privrednog subjekta. Na osnovu poslovnog imena pravi se razlika između različitih privrednih subjekata. Poslovno ime privrednih subjekata se najčešće sastoji iz tri dela: oznaka pravne forme, sedišta i naziva. Oznaka pravne forme ima za cilj da napravi razliku između privrednih subjekata (privrednih društava (doo, ad, od, kd), preduzetnika, udruženja građana, zadruga i dr.).

 

Poslovno ime privrednih društava se sastoji iz tri dela: naziv, oznaka pravne forme i sedište. Naziv je onaj individualni deo poslovnog imena po kojem se određeno privredno društvo izdvaja od ostalih privrednih društava. Poslovno ime je uređeno Zakonom o privrednim društvima čl. 22. Skraćeno poslovno ime se često koristi i obavezno sadrži naziv i pravnu formu i takođe se registruje u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR-u.

 

Žig je pravo industrijske svojine, i on se odnosi na jedinstven znak kojim nosilac žiga obeležava svoje proizvode i usluge u cilju razlikovanja od istih i sličnih proizvoda i usluga. Žig se može sastojati od slova (različitih fontova, izgleda), reči (najčešće gore pomenuti naziv privrednog subjekta), kombinacije reči, slika, crteža, u različitim bojama, trodimenzionalnih znakova, pa čak i zvukova, ili kombinacijom. Obzirom na sve mogućnosti grafičkih rešenja u moderno doba razvio se i novi posao, dizajniranje logoa. Žig može biti nacionalan (inicialna registracija u RS) ili međunarodni žig. Žig je uređen Zakonom o žigovima i žig prestaje ukoliko nosilac žiga ne plati godišnju taksu, ukoliko se odrekne žiga, prestankom ili smrću i nekorišćenjem žiga u roku od 5 godina, a u posebnim slučajevima ako bude poništen.

 

Žig nastaje kao rezultat strogo formalnog, upravnog postupka, uređenog Zakonom o žigovima, sprovedenog pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine, kao specijalizovanim organom. Kao rezultat ovog postupka donosi se rešenje, koje ako je pozitivno ima konstitutivni karakter, te se vrši upis žiga u bazu žigova. Svako pravno i fizičko lice može da zaštititi svoj žig pri Zavodu za intelektualnu svojinu. Dakle, ovaj vid zaštite se uspostavlja na dobrovoljnoj bazi, za razliku od zaštite koja se pruža poslovnom imenu privrednog društava, koje se štiti Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o zaštiti konkurencije, a koja zaštita se stavlja na raspolaganje licu samim momentom registracije privrednog društva. Problem kod prijave žiga za pojedinca može biti visina taksi, dok ona za privredna društva obično nije problematična.

 

Prepoznatljivost privrednog subjekta potiče od njegovog imena, ugleda i imidža koji želi da plasira. Početna faza je iznalaženje grafičkog rešenja ili dizajniranje logoa. Logo najčešće sadrži deo poslovnog imena, naziv, ali ne mora biti tako, i poenta je da je tako osmišljen da ostavi utisak na potencijalne potrošače. Ovakav logo, koji privredni subjekt namerava da koristi i obeležava svoje proizvode i usluge, može zaštititi kao žig. To je početak brendiranja, stvaranja brenda, odnosno građenja imidža.

 

Ukoliko nameravate koristiti ime određene poznate, javne ličnosti (naučnika, lekara, sportiste i dr.) u nazivu privrednog subjekta, onda je potrebno da pribavite dozvolu tog lica ili naslednika tog lica ako je to lice mrtvo. Može se desiti da nema živih naslednika, onda se dozvola pribavlja od Ministarstva kulture. Ovaj formalni postupak je neizostavan, i sprovodi se u cilju zaštite kulturne zaostavštine.

 

 

Napomena: Ovaj tekst je analiza zakonodavstva u Republici Srbiji, prvenstveno Zakona o žigovima. Ova analiza ne predstavlja pravni savet niti može zameniti potrebu da se angažuje advokat i/ili stručnjak za pravo intelektualne svojine u svakom pojedinačnom slučaju, jer svaki slučaj je jedinstven.

 

Autor teksta: Denis Tul