Loading...

| Intelektualna svojina |

FOTOGRAFIJA KAO AUTORSKO DELO
November 20th 2019

Da li je fotografija autorsko delo? Kakva pravna zaštita se stavlja na raspolaganje autoru fotografije?

 

Autorska prava fotografa su ekonomska i moralna prava koja se vezuju za autora umetničke fotografije lično, a povodom njegovog autorskog dela, umetničke fotografije. Zakon o autorskim pravima taksativno nabraja sva autorska dela koja se zaštićena autorskim pravima. Čl. 2 st. 2 tč. 9 Zakona o autorskim pravima propisano je da je fotografija autorsko delo. U ovom članu nije navedeno da se radi o takvoj fotografiji koja ima umetnički karakter, ali to jeste slučaj.

 

Dakle, nemaju sve fotografije status autorskog dela, te nisu sve fotografije zaštićene autorskim pravima, već samo one fotografije koje možemo definisati kao umetničke fotografije. Podložno je raspravi koje fotografije bi trebalo da budu umetničke, i samim tim da steknu zaštitu. Generalno je prihvaćeno da su to originalne fotografije koje sadrže određene estetske vrednosti samim time što su originalne. Ostaje osećaj da ovo nije dovoljno da se izbegnu problemi u praksi.

 

Fotografija je tradicionalno autorsko delo na svetskom nivou zaštićeno još od 1908. godine i Berlinske konferencije. Ipak, i dan danas u Republici Srbiji smo svedoci različitih rasprava na ovu temu. Naime, 2016. godine je u Srbiji postojala inicijativa za promenu Zakona o autorskim pravima i brisanje fotografije kao autorskog dela. Glavni argument za ovakve stavove bio je taj da je fotografisanje mehanička radnja, da fotoaparat kao mašina „odrađuje najveći deo posla“, te da nema umetnički značaj. Ova inicijativa nije pretočena u zakonske promene, i izbegnute su nesagledive posledice za autorska prava i fotografe. Tako da je autorsko pravna zaštita ostala zagarantovana autorima fotografija u Srbiji, ali poražavajuća je i činjenica da se dovodilo u pitanje autorstvo na fotografijama.

 

Dakle, fotografija je autorsko delo, a autorsko pravo na određenom delu nastaje samom činejnicom nastanka dela. Iz ovoga proizilazi da se pravna zaštita fotografije kao dela i autorskog prava fotografa stiče samim momentom stvaranja fotografije. Iz toga proizilazi da nije potrebno voditi postupak pred državnim organom kako bi se dobilo ili priznalo autorsko pravo na fotografiji. Ipak, moguće je deponovanje autorskih dela, pa i fotografije ili skupa fotografija, kod Zavoda za zaštitu intelektualne svojine. To je opcija koja bi autoru dala dodatnu dokaznu snagu u slučaju spora oko autorstva na fotografiji koja je deponovana, ali nije obaveza autora, niti je deponovanje vezano za nastanak autorskog prava.

 

U slučaju nelegalnog korišćenja fotografije, fotograf koji nije dao takvu dozvolu za korišćenje ima pravo na sudsku zaštitu. Fotograf takođe ima opciju da prvo upozori onoga ko koristi fotografiju bez dozvole, te da predloži vansudske pregovore ili nagodbu.

 

Organizacija fotografskih autora (OFA) je organizacija za kolektivno ostvarivanje prava autora fotografija, fotografa. Ova organizacija štiti prava fotografa, profesionalnih i amatera, bez obzira na tematiku i predmet fotografisanja.

 

Ono što bi trebalo da je opšte poznato, ne samo pravnicima, već i laicima, jeste činjenica da je fotografija autorsko delo određenog lica, onoga koji svojom radnjom, fotografisanjem, napravi istu. Da bi se ista koristila uvek je potrebna dozvola autora. Ne postoji fotografija koja nema autora, samo je pitanje koje fotografije imaju autorsko pravnu zaštitu, a postoje i fotografije čiji su se autori odrekli ekonomskih prava na istoj te omogućili ostalima da slobodno i besplatno koriste iste (objavljuju, edit-uju i dr.). Za vlasnike sajtova, facebook grupa, linkedin profila i za svakoga pojedinačno jako je bitno da zna da je fotografija nečije autorsko delo. Rizično je svako download-ovanje fotografije sa google pretraživača i sa tuđih profila, sajtova kao i svako edit-ovanje i objavljivanje takve fotografije. Za svako edit-ovanje i objavljivanje, sa pravnog aspekta, potrebna je dozvola. Postoji više načina da se pribavi dozvola koja može biti pisana i usmena, ali se preporučuje pisana zbog pravne sigurnosti. Često ovakva dozvola zahteva protivnaknadu, ali to je stvar pregovara i dogovara sa autorom fotografije. Uvek postoji opcija praćenja sajtova na kojima autori dobrovoljno ostavljaju svoje fotografije na slobodno korišćenje, ali je bitno dobro pročitati uslove poslovanja na tim sajtovima.

 

Zapamtite, jedna umetnička fotografija vas može koštati mnogo više ako je plaćate nakon sudskog postupka, umesto pre nego što je iskoristite.

 

 

Napomena: Ovaj tekst je analiza zakonodavstva u Republici Srbiji, prvenstveno Zakona o autorskim i srodnim pravima. Ova analiza ne predstavlja pravni savet niti može zameniti potrebu da se angažuje advokat i/ili stručnjak za pravo intelektualne svojine u svakom pojedinačnom slučaju, jer svaki slučaj je jedinstven.

 

Autor teksta: Denis Tul